Brausveter- vila sa satom Horgoš

 

Naziv Brausveter- vila sa satom
Lokacija Horgoš – Šuma Kamaraš (Horgoš), Opština Kanjiža, Srbija
Vreme gradnje 1890-te
Arhitekta Ede Mađar
Pravo svojine Privatno
Naručilac gradnje Oto Brausveter
Trenutna funkcija Renoviranje u toku
Klasifikacija u registru zaštićenih spomenika kulture

 

 

VilaBrausveter– poznatija kao vila sa satom– se nalazi na Segedinskom putu koji preseca Horgoš. Građevina koja seiz daleka može prepoznati po vitkom tornju sa satom je jedna od fantastičnih preostalih vila iz nekadašnjeg odmarališta Kamaraš.

 

Uspeh i blagostanje šume Kamarašduguje porodiciKaras, i to iz dva razloga. Benjamin Karas je 1857. pošumio 75 -80 jutara poseda u Kamarašu koja je služila kao fazanerija, njegov sin, GezaKaras je park obogatio posebnim vrstama drva. Istovremeno, upravo on je neumerenim trošenjem iscrpeo svo svoje nasledstvo.Započeo je sa sakupljanjem umetnina i putovanjima, a tvrđavekoje je video u inostranstvu su ga toliko očarale da je rešio da sebi sagradi jedan baš u Kamarašu. Da bi to postigao, dao je da se izgradi veštačko jezero, te je počela izgradnja tvrđave, ali novca je nestalo pre no što je gradnja završena. Negde oko 1890.godine je bio primoran da proda svu imovinu. Upravo tu počinje priča o odmaralištu, nakon što je ogromno bogatstvo GezeKarasa iščezlo. Posedi Kamaraša su došli u ruke bogate gospode iz Segedina, a među njima bismo istakli Belu Ormodija. Ormodi je izdelio teritoriju sa obe strane puta koji vode u Kamaraš, a tako su parcele brzo našle vlasnike. Najveći deo su kupili zvaničnici iz Segedina i na njima su, jedna po jedna, iznikle moderne vile.Na Stazi jorgovana, glavnoj ulici odmarališta, je sagrađeno nekoliko posebnih vila koje je dizajnirao znameniti arhitekta iz Segedina Ede Mađar, istaknuti predstavnik secesije (artnouveau).

 

Nešto dalje od njih se nalazi vila sa tornjemBrausveter. JanošBrausveter je bio časovničar iz Segedina koji je zanat izučio u najboljim švajcarskim fabrikama časovnika, a nakon toga otvorio i svoju radionicu u Segedinu 1847. godine. Njegov sin Oto je nastavio očevim stopama. Iz radionice Brausveterovih su izlazili ne samo časovnici, već i precizno vatreno oružje. Segedinski Dnevnik 1890. objavljuje vest koja pobuđuje međunarodnu pažnju struke, a tiče se Otovog pronalaska automatskog lovačkog oružja. Hronike beleže da je on bio vlasnik prvog automobila u Segedinu (1904). Posebna vila u Kamarašu je pristajala pronalazaču i majstoru naklonjenom novitetima, a osim što je bila prijatno mesto za odmor, bila je i večito obeležje vlasnikovog zanata.Vili, u takozvanom švajcarskom stilu, mnogo drvene građe, manji i veći tremovi, složen raspored i krov daju romantičan izgled. Nkada se lep vinograd protezao oko nje.

 

Šuma Kamaraš je nekad privlačila mnoge poznate ličnosti. Tu su bili majur i vila inžinjeraIvanaReeka,koji je više puta ugostio rođaka MihaljaMunkačija. Još jedan poznati slikar Šandor Njilaši je ovde imao svoj stalni atelje. U avgustu 1906.je mladi Bela Bartok stigao u Horgoš da prikuplja narodne pesme. Tokom vremena provedenog tamo je boravio u kamaraškoj vili porodice Baranjai, sa kojok ne njegova majka održavala prijateljske odnose. Tada je Bartok bio u vili Brausveter, gde ga ja namamila lepo otpevana melodija koja se čula iz vinograda. Pesmu je pevala 18-godišnja MatildSanislo koja je radila u vinogradu. Narednog dana je etnomuzikolog ponovo potražio i zabeležio više narodnih pesama.

 

Prosperitetu Kamaraša je na put stao ugovor iz Trianona i novonastale granice.Iz Segedina se više nije dolazilo na letovanje, pa su vlasnici bili primorani da napuste vile. Mnoge od njih su već nestale ili su preuređene do neprepoznatljivosti. Vila Brausveterspada u one srećnije: njen vlasnik je, iako sporo, ali stalno restaurira otržući od zaborava poznate ličnosti koje se vezuju za građevinu, postavljajući im spomen ploče.

 

 

 

NagygyörgyZoltán: AzeltűntKamaráserdőnyomában

http://www.horgos.rs/hun/index.php?option=com_content&view=article&id=78&Itemid=97

NagygyörgyZoltán: BartókHorgoson. Szeged, Horgos, 2006.

Sz. Simon István: Csongrádmegyeivadászatialmanach. Szeged, 2003.

Post Author: