Dvorac Liptaj – Lovrin

Impozantni dvorac Liptaj, u kojem se danas nalazi Institut za poljoprivredna istraživanja u Lovrinu, zaokuplja pažnju svojim gracioznim neoklasicističkim elementima. Kapetan Antal Liptaj je krajem 18. veka kao nagradu dobio zemlje oko sela Gotlob i Lovrin od strane Leopolda II, nakon čega je izgradio barokni dvorac u Lovrinu. Baron Antal Liptaj od Kišfaluda i Lubele, između ostalih počasti dobio je i viteški krst vojnog reda Marije Terezije (koji su uspostavili Marija Terezija i Josif II) za hrabra dela i službu u kraljevskoj vojsci. Proveo je veći deo svog života na bojnom polju. Između 1817. i 1819. njegov sin, baron Friđeš Liptaj, proširio je i transformisao dvorac u neoklasicističkom stilu. U ovom periodu takođe je posadio čuveni drvored platana i trešnji duž staze.

Kao što je bio slučaj sa većinom dvoraca u Banatu, nakon izgradnje glavne zgrade, posadio bi se park na površini jednog i po jutra ispred glavnog ulaza u zgradu, a još veći park blizu nje. Preživeli park je ponos grada. Ovde se mogu naći i delimično nekorišten vodeni toranj, zgrada koja je nekada služila kao pozorište, i mnoge druge zgrade koje su nekada bile ambari i skladišta. Naslednik barona Friđeša Liptaja, njegov sin Antal (-Jožef), koji je dobio ime po svom dedi, pokazao se kao dobar vlasnik imanja, poznavatelj poljoprivrede. Uspostavio je pivaru u Lovrinu koja je radila 30 godina. Imao je i poznatu farmu pastuva. Njegov organizovani posao doprineo je rastu njegovog imanja, ali i pokretanju lokalne ekonomije u ono vreme. U periodu između dva rata njegove napore nastavio je unuk, baron Bela Liptaj.

Kao posledica reforme zemlje nakon Prvog svetskog rata, posed od 70 jutara nacionalizovan je, a naslednici barona Liptaja odselili su u Čile i Mađarsku. Nacionalizovani posed dospeo je u ruke rumunskog Instituta za istraživanja u poljoprivredi, a sobe dvorca pretvorene su u kancelarije i laboratorije. Enterijer je bio menjan, većine soba su smanjene, zidovi prekrečeni, postavljen je linoleum na podove (umesto bogatog parketa po kojem je dvorac bio čuven), a sve je urađeno da bi se uklonili svi tragovi plemstva u zgradi.

Iako bašta dvorca nije restaurirana, održavaju je i, uz dozvolu uprave, otvorena je za posete za vreme radnih sati Instituta.

Post Author: