Dvorac Močonji – Fenj

Dvorac koji se nalazi u Fenju, u okrugu Timiš, sagrađen je 1812. godine. Kao i većina plemićkih rezidencija u regionu, ovaj spomenik istorije je u stanju propadanja i njegov izgled izmenjen je mnogo puta tokom prethodnih godina.

Starije generacije izgovaraju ime Močonji uz veliko poštovanje, budući da je porodica barona iz Banata proizvela nekoliko političara, naučnika i filozofa, ali je takođe poznata po brojnim palatama i dvorcima koje su napravili. Porodica Močonji borila se za kulturološku i političku nezavisnost i prava transilvanijskih Rumuna. Predak Močonjija bio je makedonski sveštenik po imenu Konstanin Močonji koji se naselio u Mađarskoj.

Njegovih pet sinova bili su trgovci u Budimpešti i stekli su poprilično bogatstvo. Car Josif II dodelio je dvojici od njih pet, Andrašu i Mihalju, plemićke titule; oni su postali preci dve nove plemićke porodice.

Andraš se preselio u Fenj u okrugu Timiš, gde je dobio posed kao deo carske nagrade. Rođen je 1812. u Budimpešti. Imao je diplomu iz oblasti prava, bio je član carskog senata, jedan od osnivača kompanije Astra Romana (1866.) i počasni član rumunske akademije (1870). Godine 1869. nasledio je imanje u Fenju i tada se povukao iz političkog života i naselio u dvorcu sa svojom ženom, Laurom Černovič. Umro je 24. aprila 1880, ostavivši svoje bogatstvo Lauri.

Laura Černovič ostavila je dvorac jednom od svojih nećaka. Tako je baron Đula Čavoši postao sledeći u liniji vlasnika dvorca Močonji 1912. Malo kasnije, 1925. godine, vlasnici Fenja su bili: Jožef i Andraš Čavoši i Antal Fenj Močonji (glavni dvorski komornik rumunskog kralja Karola II). Antal je kupio dvorac koji je želeo da pretvori u centar mesne zajednice, ali njegova smrt 1943. nije to dozvolila. Sa njim, izumrla je i direktna linija porodice Močonji.

Nakon uspostave komunističkog režima, zgrada je nacionalizovana. Tokom godina, služila je kao javno kupatilo, vrtić i skladište za herbicide i pesticide. U podrumu istočnog krila sagrađena je sportska dvorana. Zatim je tu uspostavljena i proizvodnja soda-vode. Nakon 1989. tu je bila diskoteka. Dvorac je ostao u vlasništvu lokalnih vlasti. U jednom trenutku pretvoren u mesnu zajednicu i od tada je zadržao tu funkciju. Još jedan istorijski spomenik može se naći na groblju u Fenju – mauzolej porodice Močonji. Unutar zgrade, gravirani tekst na granitnoj ploči navodi da je mauzolej, na nagovor Antala Močonjija, podigao Zeno Močonji i njihovi unuci, Šandor i Jene. Spomenik je dizajnirala Kalina Mor, arhitekta iz Beča, u strogom, jednostavnom, monumentalnom stilu.

Iako pokazuje znakove propadanja, imajući u vidu veličinu i ponosit oblik, dvorac i dalje izaziva poštovanje. Dizajniran je po planovima Ota Vagnera, arhitekte iz Beča. Visoke kapije dvorca elegantno nadopunjuju arhitekturu zgrade. Tri niza velikih stepenica verovatno su vodila do odvojenih delova dvorca. Ipak, vrata i prozori od izo-stakla, kao i zidovi obojani u različite boje deluju prilično kičasto u kontrastu sa istorijskim stilom zgrade. Dvorac trenutno služi kao vrtić.

Post Author: