Dvorac Rohonci na Bisernom ostrvu

Naziv Dvorac Rohonci
Lokacija Novi Bečej, opština Novi Bečej, Srbija
Vreme gradnje Kraj XIX veka
Arhitekta Nepoznat
Pravo svojine Javno, zakupljuje ga potomak porodice
Naručilac gradnje Gedeon Rohonci
Trenutna funkcija Van upotrebe, planira se renoviranje
Klasifikacija u registru zaštićenih

spomenika kulture

Značajan spomenik kulture (SK 1891)

 

Nekad se najveća krivina donjeg toka reke Tise nalazila između Čuruga, Bačkog Gradišta i Novog Bečeja. Do 1858. stara Tisa je bila plovna, ali su onda na osnovu planova Pala Vašarheljija preprečili njen tok i vodu preusmerili u novo korito. Po završetku obimnih radova, skratio se plovni tok i formiralo se Biserno ostrvo. Nova teritorija je postala poznata krajem XIX veka, najviše zahvaljujući Gedeonu Rohonciju, koji je osnovao gazdinstvo, imao je izvanredan rasadnik grožđa i voća, kome je pogodovala okruženost vodom, peskovito tlo i specijalna mikroklima Bisernog ostrva.

Rohonci se pokazao kao izvanredan privrednik, odomaćio je sortu grožđa iz severne Afrike, muškat krokan (crocant), od kojeg se pravi veoma neobično vino. Biserno ostrvo je i danas jedino područje u Evropi na kome se uzgaja ova vrsta vinove loze. Vino koje se dobija od nje dostupno je samo u ograničenim količinama, i važi za zaista ekskluzivno piće.

Imao je ogromnu ergelu i štalu, bavio se politikom, bio je poslanik u parlamentu, član Liberalne partije, bio je poznat po svojim teatralnim i duhovitim govorima u parlamentu, koje je i Kalman Miksat zabeležio u svojim spisima. Njegova velika strast bila je klizanje, jedan je od prvih domaćih virtuoza u umetničkom klizanju. Izumeo je i klizaljke pod nazivom „Kolumbus”, poznate po lakom i brzom postavljanju i skidanju. Važio je uspešnog oplemenjivača bilja, razvio je vrstu dinje „tiski biser“ po kojoj je – kako legenda kaže – ostrvo dobilo ime, jer je nekad toliko dinja rađalo, da su se noću caklile kao beskrajan niz bisera.

Rohonci je spretno baratao oružjem, a iz zapisa tog vremena znamo da je više puta izlazio na dvoboj sa svojim kolegama političarima, novinarima, zemljoposednicima.

Gedeon Rohonci je imao i jedan porok, i to kartanje. Jednom se dogodilo, kad već treći dan društvo opijeno dimom i vinon nije ispuštalo karte iz ruku, da je našeg Gedeona napustila sreća. Hvatajući se za poslednju slamku – kad već nije bilo imanja, ni letnjikovca na Bisernom ostrvu, i kad je već i zlatna dugmad sa manžetni prešla kod suparnika – Gedeon Rohonci se kladio da, ako pucajući skine jabuku sa glave svoje žene, imanje i predmeti ostaju njegovi. Priča ima više varijanti, po jednoj je ženu izvukao iz kreveta usred noći dok je spavala, po drugoj je ona sedela u čamcu koji se ljuljao na vodi, dok joj je muž pištoljem ili strelom gađao jabuku na glavi. U savkom slučaju, uspeo je da pogodi jabuku, zadržao je svoje bogatsvo i zaradio doživotnu ljutnju supruge.

Među nepreglednim sadnicama vinove loze i bujnim rastinjem možemo primetiti jednu spratnu zgradu oker boje, kojoj se već osipa malter – to je dvorac Rohoncija. Mogu se prepoznati na njoj elementi klasicizma i baroka, fasada je dekorisana čudesnim reljefima konja, voća, žitarica. Tu je, iznad prozora na spratu, i lik Baha, boga grožđa i vina. Nekada se iznad masivnog i visokog krova izdizao jedan osmougaoni toranj, kasnije su ga preoblikovali u terasu sa balustradom od kovanog gvožđa i osmatračnicu. U zgradu se može ući na sopstvenu odgovornost, u njoj se još uvek mogu otkriti nekoliki stari predmeti obavijeni patinom, kaljeva peć, srebrne šare na zidovima, spiralne stepenice od kovanog gvožđa.

Imanje već godinama deli uzbudljivu sudbinu (mada je zaslužilo bolju) njegovog nekadašnjeg vlasnika. Zbog nesigurnih pravnih  odnosa i parnica, blago Bisernog ostrva može zauvek nestati. Ako restauracija izostane, nećemo moći još dugo da se divimo dvorcu, jer mu se iz dana u dan pogoršava stanje, a konzumacija krokan muškata ostaće privilegija retkih pojedinaca, u slučaju da od njega nešto i ostane.

 

Kulić, Branka: Dvorci i letnjikovci Vojvodine. 2012.

http://www.magyarszo.com/hu/2011_06_05/kozelet/39254/

http://www.magyarszo.com/hu/2560/hetvege/119899/A-m%C3%BAltid%C3%A9z%C5%91-Aracs-vonz%C3%A1s%C3%A1ban.htm

http://utikalandok.blogspot.rs/2012/11/a-gyongysziget-gyonyge.html

http://www.zrenjaninheritage.com/kulturna-dobra/spomenici-kulture/dvorac-rohonci

Post Author: