Dvorac San Marko – Veliki Komluš

Nakon aukcije poseda koji su pripadali Trezoru 1781. godine, porodica Nako postala je novi vlasnik Velikog Komluša.

  1. godine, Janoš Nako je oženio Anastaziju Vučetič i odabrao je Veliki Komluš, staro imanje svog dede, kao sedište svoje nove porodice. Grof Janoš Nako je sagradio ovaj još uvek postojeći eklektični dvorac čije je ime, San Marko, ostalo među lokalnim žiteljima i danas. Tačna godina izgradnje dvorca je nepoznata, moguće je da je sagrađen tokom četrdesetih godina devetnaestog veka, ali sigurno je da je završen pre 1848.Zgrada je imala dva zasebna krila koja su bila povezana monumentalnom kapijom od kovanog gvožđa iznad koje je, urezan u kamenu, stajao porodični grb. Pozorišna dvorana je pripadala imanju, kao i upravne zgrade i izuzetno lep park koji se prostirao na najmanje 10 jutara. Priča se da je sam park bio svadbeni poklon Franca Jozefa I i da je on minijaturna replika poznatog parka u Beču. Okruživala ga je ograda od kovanog gvožđa a na glavnom ulazu je stražario vojnik. Drveće je posađeno na početku druge polovine 19. veka. Iz svakog ćoška parka vodile su staze do centra, gde su se sretale čineći cvetni krug. Staze su bile pokrivene tucanim belim mermerom.

Ćerka Janoša Nakoa, Mileva, udala se za princa Zurla San Marka, pa je seoski dvorac tako postao poznat pod imenom San Marko. Nakon što je princeza postala udovica, ostala je još neko vreme u Velikom Komlušu, ali se na kraju odselila u Budimpeštu. Princeza udovica, poznata po dobrotvornom duhu, donirala je dvorac rumunskoj vladi, pošto nije imala naslednika. Imala je samo jedan uslov: desno krilo zgrade nije smelo biti prodato i trebalo je da postane sedište gradonačelnika. Drugo krilo i park su prodati advokatu iz Arada. Za vreme komunizma, lokalna poljoprivredna zadruga je koristila prostorije. Zbog promene vlasnika, park je potpuno uništen i na njegovom mestu sagrađen je fudbalski teren i parking za poljoprivredne mašine. Nakon pada komunizma, pravni naslednici su uspeli da povrate svoju imovinu i kasnije je zgradu kupio jedan lokalni žitelj. Novi vlasnik je renovirao zgradu, međutim, niti joj je vratio prethodni izgled, niti je poštovao regulative koje su se ticale istorijskih spomenika. Nažalost, gradonačelnikova kancelarija je sledila sličan primer, pa zbog toga bivši dvorac San Marco, nakon toliko građevinskih radova i transformacija, ne izgleda kao da je pre samo vek i po bio dvorac grofa, a potom i princa.

Post Author: