Kaštel Šulhof

 

 

Naziv Kaštel Šulhof
Lokacija Padej, opština Čoka, Srbija
Vreme gradnje 1896. – 1902.
Arhitekta Nepoznat
Pravo svojine Privatna svojina
Naručilac gradnje Lajoš Šulhof
Trenutna funkcija Pod rekonstrukcijom, u turistički svrhe
Klasifikacija u registru zaštićenih

spomenika kulture

Zavedeno kulturno nasleđe ()

 

Južno od Padeja, u blizini reka Zlatice i Tise, nalazi se jedna lepo održavana kurija. Naručilac gradnje, veleposednik Lajoš Šulhof, mađarski Jevrejin iz Subotice, nameravao je koristiti kao vikendicu, letnjikovac i vinariju. Ovaj kaštel, građen u drugoj polovini XIX veka, nekada je bio okružen divnim parkom. Granice poseda bile su označene drvoredima lipa i kestenova duž zidova.

 

Po izbijanju Drugog svetskog rata porodica Šulhof odlazi u Budimpeštu, ali nije mogla izbeći tragediju progonjenih Jevreja. Za vreme rata kaštel je bio vojno sedište Gestapa, a po njegovom završetku radio je kao dom za ratnu siročad. Nakon toga se u njega uselilo zadružno rukovodstvo, tu su bile kancelarije, ali vrlo brzo kaštel počinje da propada, potpuno su ga zanemarili i opljačkali.

 

Mada je ova prizemna zgrada, kaštel – kako ga meštani i vlasnici nazivaju, građena poslednjih godina XIX veka, na njoj su prepoznatljivi elementi klasicističkog stila tipični za početak veka. Zahvaljujući masivnoj krovnoj konstrukciji zgrada nije prokišnjavala, i uprkos tome što su sobe opljačkali, porazbijali pločice, oštetili sistem centralnog grejanja iz tog vremena, još se sve moglo dovesti u red. Vlasnik je uspeo da otkupi većinu odnete opreme, tako da i unutrašnji prostori kaštela odražavaju prošlost, ali odgovaraju i zahtevima današnjice.

 

Rezidencijalni deo obuhvata 2,2 hektara, u dvorištu stoji jedna stara zaprega, a za vlasnike (a uskoro i posetioce) su na raspolaganju udobne klupe, ljuljaška, bazen… Kaštelu pripada i dva hektara vinograda. Po nekim zapisima, nekada, još u vreme Šulhofovih, kada su na 3000 hekatra uzgajali vinovu lozu, u podrumu kaštela se godišnje proizvodilo 40 000 litara vina i 10 000 litara šampanjca. Zatim je fini banatski nektar iz Padeja vozom stizao u Budimpeštu i Pariz.

 

Letnjikovac je 2006. kupio jedan biznismen koji se bavio i proizvodnjom vina. On je za dve godine renovirao zgradu i vratio joj prvobitan izgled, ali mu se zbog brojnih obaveza retko ukazivala prilika da sa porodicom doputuje i odmori se u lepom okruženju. Pre nekoliko godina kaštel je dobio novog vlasnika.

 

Tokom 2016. godine kaštel i ostale dvorišne zgrade biće osposobljeni za posete, a nakon potpunog renoviranja služiće u turističke svrhe, otvoriće se kafić, vinski podrum i lep smeštaj.

 

http://www.magyarszo.com/hu/2511/hetvege/117920/Egy-falu-k%C3%A9t-k%C3%BAria.htm

http://www.kastelschulhoff.rs

Post Author: