Zanati

Stari zanati

  1. Grnčarstvo

Grnačarstvo je jedan od najstarijih zanata kojima se čovek bavi još od davnina. Ove zanatlije biraju odgovarajuću vrstu zemlje, koju potom mešaju sa vodom, a zatim je mese. Ovim postupkom dobijaju testastu masu od koje prave najrazličitije oblike.Ovaj zanat se nekada isključivo radio ručno pa je trebalo više vremena da se napravi posuđe. Sa pronalaskom grnčarskog točka, postupak izrade predmeta je znatno brži.Svi predmeti koji su se ovim postupkom pravili, stavljali su se u hladovinu ili na promaju da se dobro osuše. Nakon toga, po želji su se premazivali i oslikavali raznim bojama.Potom se grnčarija pekla u specijalnim pećima na drva. Pečenje je, u zavisnosti od veličine redmeta, trajalo od nekoliko sati do nekoliko dana. Nakon pečenja, grnčarija se pažljivo hladi, što zahteva veliku veštinu zanatlije.

 

 

  1. Kamenorezac

Kamenoresci režu i oblikuju kamen, izrađuju i ukrašavaju nadgrobne spomenike, kao i različite elemente koji se koriste u gradnji. Izrađuju kamene ploče, kamene blokove različitih oblika i veličina, ornamente za fasade zgrada, prave stepenice, lukove, podupirače, rukohvate. Bave se izradom figura i kipova, graviranjem likova na kamenim blokovima za izradu spomenika i za dekoraciju zgrada. Najčešći postupci koje koriste su lomljenje, rezanje, klesanje, brušenje, poliranje. Rad nekad počinje već u kamenolomu, gde oni učestvuju u vađenju i osnovnoj obradi kamena, a nastavak rada se odvija u radionicama i pogonima. Radi se pretežno stojeći, u pognutom položaju, povremeno klečeći, čučeći, sedeći. Posao se obavlja i na otvorenom i u zatvorenom prostoru, prašini, buci, lošim vremenskim uslovima. Pri radu moraju da podižu i prenose teže predmete.

 

 

  1. Vez

Pod vezom se podrazumeva način ukrašavanja tekstilne ili kožne podloge provlačenjem najčešće tekstilne ili metalne, odnosno kožne niti pomoću igle. Tako dobijeni motivi predstavljali su vrlo važan ukras na odeći i tekstilnom pokućstvu u tradicionalnoj kulturi Srbije.U našem narodu vez je bio vrlo važan i čest način ukrašavanja odeće i tekstilnih predmeta koji su se koristili u domaćinstvu. Osim crkvenog veza i veza na dvorovima, u srpskom narodu rađen je i negovan narodni vez.U našim narodnim pesmama pominju se lepote vezova, sprave i materijali za vez, đerđef, igla, ibrišim, zlato, zatim poštovanje prema dobroj vezilji i osećanja koja ona unosi u svoj rad.

U seoskoj zajednici vez je predstavljao prevashodno ženski posao. Devojke su u detinjstvu upućivane u veštine izrađivanja vezova radi pripremanja devojačke spreme kao jednog od neizostavnih elemenata svadbenih običaja. Vezom je, prvenstveno, bila ukrašavana narodna odeća, i to najviše ženska. Osim toga što je predstavljao ukras na odeći, vez je bio pokazatelj društvenog statusa, materijalnog stanja, uzrasta, regionalne i nacionalne pripadnosti. Danas se žene pojedinačno bave vezom, a odnedavno osnivaju se nevladina humanitarna udruženja, odnosno udruženja građana koja se bave izradom tekstilnih predmeta i njihovim ukrašavanjem i trude se da neguju tradiciju u okviru svojih mogućnosti i ciljeva.

 

 

  1. Vitraž

Vitraž je umetnička formakoja nastaje spajanjem delova stakla u boji. Spajanje se vrši olovnim profilima.Vitraž se prvo upotrebljavao samo u crkvama,hramovima i manastirima za zastakljivanje otvora koji su bili suviše veliki da se zastakle jednim staklom  pa se moralo spajati više stakala u celinu pomoću olovnih profila.Danas se vitraž upotrebljava i u domaćinstvima za ukrašavanje prozora i vrata ali pravi umetnički vitraž nije dostupan  svima.Staklo danas dobija sve veću primenu u raznim oblastima,pa i u umetnosti tako da slikanje na staklu spada u umetničke zanate i podrazumeva oslikavanje različitih staklenih predmeta kojima boje daju toplinu.Unošenjem jedne ručno oslikane vaze,činije,flaše ili čaša osvežava se prostor a staklo kao plemeniti materijal koji se uz svetlost odlično uklapa sa kamenom,vodom,zelenilom i cvećem,pored estetike,omogućava čoveku i vizuelan kontakt sa okolinom.

 

 

  1. Duborezac

Duborez je jedna od najstarijih  i najrasprostranjenijih umetnosti na svetu a danas je to zanat koji je skoro nestao sa ovih prostora.Za duborez su potrebne vešte ruke,puno strpljenja i pažnje i naravno,puno ljubavi prema zanatu.Do finalnog proizvoda u duborezu se dolazi kroz nekoliko faza:priprema drveta,crtanje mustre,isecanje kontura testericomi konačno sama izrada duboreza.Za izradu duboreza se najviše koriste vrste drveta koje imaju ravnomernu i finu strukturu kao što su orah,mahagoni,lipa,šljiva,hrast,bukva,jasen.Drvo se obradjuje uz pomoć alata: dleta različitih  profila koje majstor sam oštri, čekića od tvrdog drveta, raznih stega i stabilnog stola ili tezge.Od pratećeg pribora koriste se razne turpije za drvo, testerice, profilno prirodno kamenje za oštrenje.Za kvalitetan duborez neophodan je plan koji obuhvata pripremu drveta, crtanje mustre, isecanje kontura testericom i samo deljanje dletima i drvenim čekićem po kvalitetnoj fosni ili ramu za ogledalo i sliku.

 

 

  1. Tkanje

Tkanje je u prošlosti imalo veliki značaji njime su se bavile žene. One su na taj način proizvodile tkanine za odeću i druge tekstilne predmete za članove svoje porodice, a ponekad i za prodaju. Tkale su vunene prekrivače, peškire, zavese, posteljinu, tkanine za narodnu nošnju, itd. Pored toga što su imale svoju funkciju, ove tkanine su imalei dekorativni,ali i statusni, religijski i nacionalni karakter.

Tkale su najpre od vlakana vune, zatim su se od konoplje i lana predenjem pravile niti, pa su te niti bojile. Na kraju se pristupalo tkanju na razboju. Ceo taj proces zahtevao je puno napora, veštine, mašte i znanja.

 

Umeće tkanja se prenosi sa kolena na kopeno. U poslednjevreme postaje interesantno za mnoge umetnike, kreatore ali i ljude do kojima je stalo do očuvanja tradicije.

 

 

  1. Ćilimarstvo

Sama reč ćilim označava vunenu tkaninu s kudelјnom, pamučnom ili vunenom osnovom, izrađenu najčešće u glatkoj tehnici. Koristio se za prekrivanje kreveta, mindera, za oblaganje zidova i u manjem obimu za prekrivanje podova. Predstavlјao je visoko cenjen deo dekorativnog enterijerskog tekstila. Ćilim je imao važnu ulogu i u društvenom životu. Tako je u svadbenim običajima bio najluksuzniji deo miraza, a koristio se i za darivanje, za ukrašavanje konja, kuća, šatora.

 

 

 

  1. Intarzija

Izrađivač intarzija ukrašava dekorativne predmete i nameštaj uz pomoć veštačkog ili prirodnog furnira koji se precizno seče i može biti različitog sastava i nijansi. Mogu se upotrebljavati i listići metala i sedefa. Tako se na spoljašnosti objekta stvaraju vrlo kompleksni ornamenti i ukrasi čiji izgled može biti veoma raskošan.

 

 

 
 

  1. Korparstvo

Korparstvo je pravljenje korpi od pruća vrbe, a kao osnovna sirovina koristi se crvena vrba koja ima crvenu koru i vrlo gipke grančice.Za pletenje korpi (zbog čega se za ovaj zanat koristi i naziv pletarstvo) upotrebljava se nekoliko vrsta šibe različite debljine i kvaliteta.Šibe se režu u jesen, kada opadne lišće. Odmah se sortiraju po veličini, vežu u snopove i spremne su za kuvanje. Kuvaju se u velikim kazanima sedam do osam sati.  Za cepanje šibe koristi se cepač, koji je od drveta i šibu cepa na tri dela. Nakon kuvanja šiba se ohladi, oguli joj se kora i osuši se. Za sušenje nisu potrebni nikakvi posebni uslovi osim da se ne izlažu suncu. Šiba je suva kada pri savijanju odmah pukne što se postiže nakon nekoliko dana sušenja. Kuvana i suva šiba spremna je za pletenje nakon namakanja oko sat vremena u hladnoj vodi što joj privremeno vraća elastičnost. Ako pletenje potraje, šibu treba češće močiti jer se brzo suši i lako puca. Majstori korpari najčešće pletu na različitim drvenim kalupima i za svaki proizvod postoji drugi kalup. Za pletenje se ne upotrebljava isključivocela šiba. Ona se može rascepati po dužini ili podeliti na tri dela. Takve tanke trake zovu se vitre i drže se između kolena. Prvo se plete dno korpe, pa se kreće ka gornjem delu, a na kraju dolaze ručke. Završna dorada je lakiranje korpi i taj lak predstavlja zaštitu.

 

 

  1. Kožarstvo

Kožarstvo je stari zanat. Kožar je zanatlija koji izrađuje predmete od kože, pre svega sedla, opasače, kajiše, futrole za vatreno oružje, bičeve i novčanike. U srednjem veku zabeleženo je da ovu opremu izrađuju majstori kožari.

Kožarproizvode izrađuje ručno, dok je među najpoznatijim alatima kožarsko šilo i igla kojom se ručno ušiva. Alat je mnogobrojan i podrazumeva mnoštvo različitih noževa, sečiva, makaza, zumbi, kalupa. Proizvode kožarskog zanata krasi izuzetno kvalitetna izrada proizvoda.

 

 

  1. Kovač

Proizvodi gvozdene, čelične i predmete od kovanog gvožđa (obojenog metala). Bavi se izradom kapija, nameštaja, svećnjaka, ograda, potkovica, okvira za ogledala i ostalih ukrasnih predmeta što čini na visokoj temperaturi, uz pomoć nakovnja, raznih vrsta čekića, klešta, mašine za varenje i drugog pribora. Nekada su ove zanatlije popravljale i proizvodile poljoprivrednealatke poput motika, ašova, lopata, kose. Uz to, potkivali su konje i zaprežnu stoku.

 

 

 

  1. Kačarstvo

Ovo je zаnаt koji koristi drvo kаo osnovni mаterijаl.Zаnаt objedinjuje rаzličite tehnike prerаde drvetа kаo što su: cepаnje, tesаnje, sаvijаnje i slаgаnje dugа, bušenje itd. Drvo se suši i do dve godine pre upotrebe. Krojenje dugа je inаče nаjosetljiviji postupаk u ovom zаnаtskom procesu.

Duge su se prаvile od hrаstа, bаgremа ili kestena. Zа čuvаnje vinа nаjpogodnijа su hrаstovа burаd. Rаkijа se nаjbolje čuvа u dudovim ili tаkođe hrаstovim burаdimа. Zа velike posude nаjpogodniji su jаsen i bor. Ovаj zаnаt je nekаdа spаdаo u pečаlbаrske delаtnosti, jer su mаjstori obilаzili selа i vаroši gde su izrаđivаli svoje proizvode i vršili usluge poprаvki i sl. Zаnаt se rаzvijаo dok se rаzvijаlo vinogrаdаrstvo i vinаrstvo, odnosno dok se vino intenzivnije izvozilo iz Srbije.

Poput mnogih drugih zаnаtа i ovаj je dаnаs u izumirаnju. Potrаžnjа zа tаkvom vrstom proizvodа nа tržištu je neznаtnа, jer se uglаvnom koriste fаbrički izrаđene posude.

 

 

 

  1. Mutavdžija

Mutavdžija je „pletilјa“ ili tkač. To je stari zanatlija koji se bavio tkanjem seoskih torbica od kozije dlake, a u kojima se ranije nosilo vino, so, sir, hleb, pogača, rakija kad je selјak odlazio da radi na njivi ili deca u školu.

 

 

 

 

 

 

  1. Pustovanje vune

Pustovanje ili filcovanje je skoro zaboravljena tradicionalna veština koja se prenosi generacijama. Tom tehnikom se mogu izrađivati razni odevni i ukrasni predmeti, torbe, šalovi, šeširi, nakit. Pustovanje vune (presovanje vune) je tradicionalna narodna tehnika za izradu materijala od vune i kao stari zanat je zapravo najstariji poznat zanat za upredanje vlakana, stariji i od tkanja. Izradjivale su ih uglavnom devojke i žene, ali kada su pravljeni veliki predmeti, to je zahtevalo učešće cele porodice, pa i zajednice, jer je posao težak.Da bi se radilo pustovanje vune potrebno je prethodno pripremiti vunu za rad. Sirova vuna se prvo pere, pa suši i potom rasčešljava. Tako pripremljena vuna je vazdušasta i spremna za rad a zove se pust.Ako želimo da pravimo predmete sa više boja, onda se deo vune prvo oboji u odgovarajuće boje. Tradicionalno se farbalo prirodnim bojama od cveća, lišća i trave a danas se za to koriste gotove boje za tekstil.

 

 

  1. Predenje

Predenje je starinska tehnika dobijanja tekstila gde se od vlakana bilјnog, životinjskog ili sintetičkog porekla stvaraju niti formirajući pređu. Nekada je svako seosko domaćinstvo samo izrađivalo odeću i predmete od vune. Ali da bi od vune mogao da se isplete džemper ili da se istka ćilim, potrebno je bilo da se ostrižena vuna uprede. To se radilo ručno, uz pomoć preslice. Povesmo vune se zakači za preslicu i onda se u dugim seoskim večerima, posle svih završenih poslova, jednom rukom iz povesma izvlači nit vune, a drugom se ta nit namotava na vreteno. I tako se prede.

 

 

 

  1. Bombondžije

Ovaj zanat podrazumeva proizvodnju bombona. U tu svrhu se najčešće koristio šećer, sa raznim ekstraktnim dodacima i bojama. Od istog materijala su pravljeni i štapići u obliku lula, poznati i kao puše ili lulice.Bombondžija je svoje proizvode prodavao u svojoj bombondžijskoj radnji. U vreme pijačnih dana ili vašara bombondžija bi izlazio iz radnje i na pokretnoj tezgi ili na kolicima bi prodavao svoje proizvode.Pored bombona, bombondžije su prodavale i šećerne table, ratluk, karamele i druge slatkiše.