Porodična kuća Divan Georga Padej

Naziv Porodična kuća Divan Georga
Lokacija Padej, opština Čoka, Sbija
Vreme gradnje Nepoznato
Arhitekta Nepoznat
Pravo svojine Javno
Naručilac gradnje Nepoznat
Trenutna funkcija Mesna kancelarija
Klasifikacija u registar zaštićenih

spomenika kulture

—-

U centru Padeja se nalazi porodična kuća Georga Divana, zgrada romantičarskog stila sa karakterističnom kulom, u kojoj se danas nalaze mesne kancelarije. Najkarakterističniji deo kuće je ugaoni toranj kružne osnove, sa limenom kapom i ukrasom na vrhu.  O istoriji ovog objekta nažalost znamo jako malo, njegovu izgradnju uglavom vezuju za porodicu  najznačajnijeg seoskog zemljoposednika, za Divanove.

Istorija Padeja vezana je za Divanove, porodicu jermenskog porekla. od kojih se 1801. prvi put spominje kao padejski vlastelin Konstantin Divan, sudija Torontalske županije. Nasledio ga je njegov sin Georg, o čijem životu detaljno izveštava dobrovoljni hroničar Padeja, Jožef Heresbaher, u svom istorijatu naselja.

Na osnovu Heresbaherovih beleški, ličnost Georga Divana je veoma zanimljiva, pomalo protivrečna, jer je, s jedne strane mnogo važnih stvari uradio za selo, ali je u isto vreme bio sklon samovolji.

  1. je sagradio i bogato opremio rimokatoličku crkvu, ali je njegova zasluga i izgradnja srpske crkve 1852. godine. Za njegovo ime se vezuje i stavljanje u rad čuvene padejske skele (oko 1842. godine), koja je u okolini predstavljala najvažnije sredstvo za prelaz preko Tise, a uz sve glavne puteve koji su vodili preko njegovog imanja posadio je drvored, zbog čega su mu meštani bili zahvalni. Međutim, istiročar je zabeležio i njegove manje dobronamerne poteze. Na primer, naredio je da je svako ko prođe ispred njegove kuće dužan da skine šešir sa glave ili će u suprotnom biti kažnjen batinom. Drugom prilikom je naredio da se pojave kod njega svi stanovnici sela Morotva koji nisu mogli da plate zakup. Divan je jadne seljake naterao da kleknu i popljuvao ih je – tako im je dug bio oprošten. Međutim, najveće nedelo učinio je protiv svog sina, ne dozvolivši mu da se oženi devojkom koju je voleo, jer je bila siromašna krojačica. Slušajući preklinjanja svog sina, ipak je želeo da vidi tu devojku, koja se i njemu samom dopala, tako da se na kraju, umesto sina, on sam oženio njome (tada je već bio udovac).

Iako su Divanovi mnogo gradili, sa dvorcima nisu imali sreće. Prvi letnjikovac koji su sagradili ubrzo nakon kupovine imanja izgoreo je u požaru, a Georg Divan već nije sagradio drugi dvorac. Nakon njegove smrti 1856., njegovo veliko bogatstvo – pošto mu je sin umro mlad – nasledile su njegove ćerke podelivši ga na sedam delova. Od njegovih potomaka u Padeju se najduže zadržala jedna od njegovih unuka sa mužem Sigmundom Išekucom, koji je 1864. sagradio jedan dvorac. Ovaj dvorac, kojeg je, nakon višestruke promene vlasnika, kupila srpska Crkvena opština, 1912. godine je srušen. Nakon svega, jedino nam je preostalo da nastavimo sa čitanjem Heresbaherove hronike, kako bi saznali više o ovoj građevini.

I ostali delovi nekadašnjeg imanja Divanovih takođe su menjali vlasnike, delom nasleđivanjem, delom kupovinom. U poslednjoj trećini XIX veka deo imanja postao je vlasništvo Lajoša Taubera, kasnije njegovog sina Ota, koji je “1904. srušio stari oficirski stan…i na tom mestu sagradio lep dvorac sa kulom i u njegovoj okolini zasadio park…” Da li smo u pravu kada današnju kuću Georga Divana poistovećujemo sa dvorcem Tauber Ota? Ili ga je, u skladu sa predanjem, ipak sagradio potomak porodice Divan? Zasad nemamo odgovore na ova pitanja. Ako pratimo hroniku Jožefa Heresbahera, saznaćemo da se ubrzo i Oto Tauber rastao od svog padejskog imanja, ali nema informacija o daljoj sudbini ove kuće. Jedno je sigurno: zajedno sa dvorcem Šulhof, predstavlja biser graditeljskog nasleđa ovog malog sela na obali Tise, koji vredi posetiti – naročito otkad je kuća renovirana.

Post Author: